bockice

zar je već jesen?

2011-06-12T13:55:00.001+02:00

toliko zdravo razmišljam da je to bolesno.
sve oko mene je neprirodno nenormalno.

☼

2011-04-09T12:15:00.003+02:00

pokušava da iskopa istinu. da verovanje pretvori u dokazane činjenice. pa da na miru odmori.
možda ništa nisam promenila. možda sam ga samo rasplakala.
reći će vam ljudi da ga volim. ništa im ne verujte.

novogodišnja odluka.

2011-01-01T18:44:00.000+01:00

to kako se ponašaš prema sebi ne zaslužuju ni mnogo gori od tebe.

∞

2010-10-30T16:07:00.000+02:00

mrak i vrtlog i strah od svih mogućih ishoda.
bez promena.

nešto kao...

2010-10-09T21:07:00.001+02:00

iznenađenje?

how to survive in the wild, volume one

2010-09-12T11:52:00.002+02:00

ustala je nervozna bez raloga. skuvala kafu i spremila doručak, za dvoje. pojela je svoju polovinu sama, u tišini. plašila se da progovori, sakrila je u sebi sve. sada sluša muziku i luta po budućnosti. pronalazi sobu, kuhinju, mouseville za mačke, auto, stan i kredite do 3013 godine. pa putuje negde daleko. negde gde je ona bilo ko.

on se oseća kao potpuno druga osoba. smeta mu kada ljudi to ne primećuju. kada se ponašaju prema njemu kao da je onaj stari. kao da je derle. kao da će da se iznervira za naku sitnicu. kada ona misli površno o njemu.

juče su se ceo dan smejali zajedno. bio je to jedan od onih dana iz snova. uveče su legli jedno pored drugog i zaspali. jutros su se upoznali i rastali.

zaobilaznica

2010-07-10T13:25:00.001+02:00

malboro lajt i zapušeno grlo.

zemlja gruva.

lisabon. istanbul. tokio.

ohrid.

ada.

fuco ueda.

...

2010-06-19T11:22:00.001+02:00

dok sedimo lenji i srčemo poluhladnu kafu, palim cigaretu detetu od ne više od devet godina. on je poranio tog jutra na posao, oprao svoje četke i krpe veče pre toga, i kao nagradu je nasao zgaženu cigaretu na ulici.
pola sata kasnije zamišljamo beli pesak i tirkizno more na mestu televizorki.
stojković brani penal.
pada kiša.
mama, mali bata, malo manji bata, zlatni retriver i kolica vraćaju se kući. mališa podiže rep psu i njuška ga. jedno iskreno fuuuuj i smeh preplavili su ulicu.
ide mi se u grčku. jede mi se giros. spava mi se na polusuncu.

danas

2010-05-15T20:54:00.001+02:00

ne znam šta da ti kažem. oči su ti umorne. glava ti je na nekim drugim ramenima. na silu pokrećeš svet. tražiš. kad nađeš saznaćeš šta. čekaš da život zatvori krug i dopusti ti da ispraviš stare greške. ako bude pameti. toneš u san. ili?

~ the cat who walked a thousand miles by goni montes.

#

2010-04-10T17:58:00.001+02:00

sanjam put oko sveta.
i neke stvari su bolje kada se ćute.

please, don't

2010-03-27T13:23:00.003+01:00

/here_lies_love

dečija*

2010-02-28T16:17:00.001+01:00

on misli da razume. veruje da zna. njegova logika je neprobojna, ali to je subjektivan stav: da ona ima najplavlje oči. da je ona paučina. nevidljiva i krhka. da mora da je čuva kao malo vode na dlanu. da ne pobegne. da ne ispari. da je ne upije koža. da je ne zaledi. on igra oko nje dugo, dugo. toliko dugo da je zaboravio kada je sve počelo. ona sedi i gleda ka njemu. posmatra iz trećeg lica. ne može da se dokuči, lomi se. i nikako joj nije jasno kako se beše zove ovaj lik koji sedi pored nje i čuva je na dlanu. i zašto je on uopšte tu?

a staklene figurice? njih čuvam u rezervi. kao plan b, u slučaju opasnosti od deset mačaka.

tebi ostavljam dugačke pruge.

2010-02-13T12:38:00.002+01:00

imaš magiju kojom sate pretvaraš u minute,
od tačke praviš duž,
od tužbalice osmeh.
imaš mrak u sobi i začarani krug
sa 628318531 početaka
bez kraja.
ponekad skloniš zavese da rasteraš komšiluk
dok u džepu kriješ stvarač dimenzije x.
tamo šibice ne rade, mape ne pomažu.
sa tobom je tamo sve.
i ništa.

još samo jedan korak i tu sam.
ako tako nastaviš palim na honduras.

mozda je neki virus?

2010-02-06T14:16:00.000+01:00

danas ne podnosim buku.
vetar koji huči i led koji pada.
teško podnosim.

par

2010-01-23T21:51:00.000+01:00

on užurbano hoda i hladno mu je.
ona ćuti i prati, srećna jer je tu.

čekajući proleće

2010-01-21T00:43:00.000+01:00

ja se smejem sama.
ne znam zašto.
al' bar se smejem.
:)

za 169 minuta..

2010-01-04T00:00:00.000+01:00

rešena da odgledam film, u jednom dahu sam pročitala sketches.
konačno.

tajanstvena ličnost

2010-01-03T12:45:00.002+01:00

ona uzima sve za gotovo i sve doživljava lično.
a život je ponekad jednostavan i glup.

bešumno

2009-12-27T12:30:00.000+01:00

kako boli kada sedi pored tebe neko koga si nekada poznavao.
priča ti o svemu a ne kaže ništa.

kada ne znaš da li se smeje ili plače. kada te udara a ne vidi.
kada puštaš da se brišeš do granica izdržljivosti jer je to jedino što možeš.

i odeš kući pevajući, sa bešumnom tugom tu negde između jezika i grla.

zima..

2009-12-16T23:14:00.001+01:00

daleko od očiju sveta?

2009-12-12T14:31:00.002+01:00

(izvor: napushanovic @ preslicavanje)

hej

2009-12-07T22:25:00.009+01:00

- vlado! - viknula sam dok si odlazio.
- molim? - odgovorio si potpuno nezainteresovano.

pritrčala sam najbrže što sam mogla, da mi ne bi nestao - žurio si. stala sam tik ispred tebe, kao teniser koji ne sme da dodirne mrežu. pogledala sam te u oči, htela sam da procenim količinu mržnje koju upućuješ u tom trenutku. zaključila sam da nije najgore do sada i nežno te poljubila ni u usne ni u obraz već u ono malo mesto koje nije ni jedno ni drugo a jeste oba, pogledala te još jednom u oči i krenula nazad ka klupi.

- nisi me valjda samo zbog toga zaustavila?
(zar nije dovoljno? šta treba još?)

sa najvećim osmehom na svetu ništa ti nisam rekla.
malo kasnije si shvatio.

uvek se vraćam na ovu scenu. zaslužila je da bude poslednja.
kako si me prosto obrisao?

I always come across you so randomly, and surprisingly.

2009-12-05T17:07:00.004+01:00

Katie West. And her earth-shattering blog.

!edit: toliko mi se dopao template da sam ga besramno iskopirala:)

if you see her..

2009-11-19T18:59:00.005+01:00

stiže do odredišta. na ulazu stoji zabrana. ispred vrata vezan pas cvili. skreće desno i ulazi u ulicu koja pamti mnoge njegove korake. magla je već nisko i kosa postaje teška od vlage. za tri minuta pomisliće da je krajnje vreme da je ošiša. da odraste. premotaće film, setiće se svih njenih suza, svih teških reči; korak će mu postati kraći, vreme će usporiti, hodaće po kamenju ade i govoriće joj da je želi pored sebe.. skrenuće desno još jednom, ovaj put u ulicu u kojoj je prohodao. duga svetla kamiona izbrisaće njene oči iz magle, sirena će poništiti njen smeh. radost laveža iz pozadine pretvoriće se u najbolniji zvuk koji je ikada čuo.

tri dana kasnije sakupiće dovoljno hrabrosti i pozvaće je. da joj kaže da mu je žao. da mu oprosti.
tri dana kasnije pas koji je srećno lajao će uginuti.

ona se neće javiti na telefon, tuširaće se. nikada neće otkriti da je to bio on.
on je nikada više neće pozvati, verovaće da je bolje da je više ne povređuje.

ostariće pored telefona. ne znajući da su sitnice promenile sve.

...

2009-11-12T21:22:00.001+01:00

maybe.

Moinhos da Tia Antoninha

2009-10-31T22:39:00.006+01:00

Bilo bi lepo živeti ovde.

Toliko sam sama sa sobom da više ništa ne izlazi iz mene.
Osim besa.
____
ps. zvanični sajt

vuelta.

2009-09-19T19:52:00.005+02:00

sređujem staru kućicu. udobnija je.
vraćam se starim navikama. brže prolazi vreme.

dobro sam. zar ne?

beerfest2007

2007-08-20T15:56:00.004+02:00

there are two tragedies in life:
getting your heart's desire. and losing it.

osveta (slepog miša)

2007-07-12T21:56:00.000+02:00

...neko se debelo prevario kada je ona učila da šije. samo otfikari pa kako bog da. a sutra mozgaj. — ma ko te pita šta će biti sutra? ko ti garantuje da sutra postoji? kao nešto planiraš, a ni reklame ne znaš koliko će da traju? — ponovo je gnjavio. stvarno nema pametnija posla na ovu vrućinu.

— odokativno?!
— malo morgen od oka! pa kratkovida si!
naivan pokušaj bega, zaista. ipak nastavlja svoje terore. opravdanje za njeno bledo izdanje postoji. (ne zaboravimo da ono uvek postoji kada je ona u pitanju, samo se ne može uvek naći.) 42 stepena u sobi. i neki nitrati koji od sinoć prodiru u krv.
— a kazna za to? ovga puta, prava sitnica. ne, nećeš... za tvoj rodjendan kazna biće...
— problem nije. odglumeću da je lako. samo, molim te, neka osveta zaboli jako...
— taaako jako, jako, jako... sa tom glupavom rimom staniiii!!!

...iznerviran odlazi. (ne podnosi kad ga neko raspeva.) zamišljen je. odavno nije imao ovakvu nedoumicu. da li da joj kaže ili ne... odlučio je, ne. čisto iz besa. mada shvatiće i sama jednog dana da osveta njena počela je još onda kada je sa strahom u očima prvi put pomislila tako nešto, sasvim slučajno. i brzo oterla misao kao potpunu besmislicu, nesvesna da je upravo tad napisala kraj te priče.

a priče koje se ne završe se ponavljaju. dok ne dožive zacrtani kraj.

— e jesi glupa! mrva ti treba da pomisliš kako vladaš. još manje da poletiš.. zbog sebe letiš, tuko!
— ne sledi iz svake greške nešto loše. obrat ne važi. a ti smisao sam nadji.

ležerno je zapalila poslednju cigaretu za to jutro, zaključila po ko zna koji put da joj slepci nisu potrebni i nestala u gustom smogu bulevara.

i solemnly swear that i’m up to no good...