if you see her..

stiže do odredišta. na ulazu stoji zabrana. ispred vrata vezan pas cvili. skreće desno i ulazi u ulicu koja pamti mnoge njegove korake. magla je već nisko i kosa postaje teška od vlage. za tri minuta pomisliće da je krajnje vreme da je ošiša. da odraste. premotaće film, setiće se svih njenih suza, svih teških reči; korak će mu postati kraći, vreme će usporiti, hodaće po kamenju ade i govoriće joj da je želi pored sebe.. skrenuće desno još jednom, ovaj put u ulicu u kojoj je prohodao. duga svetla kamiona izbrisaće njene oči iz magle, sirena će poništiti njen smeh. radost laveža iz pozadine pretvoriće se u najbolniji zvuk koji je ikada čuo.

tri dana kasnije sakupiće dovoljno hrabrosti i pozvaće je. da joj kaže da mu je žao. da mu oprosti.
tri dana kasnije pas koji je srećno lajao će uginuti.

ona se neće javiti na telefon, tuširaće se. nikada neće otkriti da je to bio on.
on je nikada više neće pozvati , verovaće da je bolje da je više ne povređuje.

ostariće pored telefona. ne znajući da su sitnice promenile sve.

...

maybe.

nedelja.

spavam mnogo i ten mi je divan.
svaki dan je isti, nikad ne znam koji je.

ponovo želim da sam medved kad je zima. ili zbog sna ili zbog meda..
zbog sunca.

Moinhos da Tia Antoninha

Bilo bi lepo živeti ovde.

Toliko sam sama sa sobom da više ništa ne izlazi iz mene.
Osim besa.
____
ps. zvanični sajt